Iako je tuženik u priznanici naznačio „bez roka zastare“, pravilno su sudovi zaključili da se tuženik nije odrekao zastare te da se u smislu čl. 365. ZOO/91 (sada čl. 219. ZOO-a) dužnik ne može odreći zastare prije nego što protekne vrijeme određeno za zastaru.
„Kako je utvrđeno da tuženik tijekom zastarnog roka nije priznao dugovanje pravilno su nižestupanjski sudovi zaključili da nije došlo do prekida zastarijevanja tužiteljeve tražbine.
Iako je tuženik u priznanici (list spisa 4) naznačio „bez roka zastare“ pravilno su nižestupanjski sudovi zaključili da se tuženik nije odrekao zastare, te da se u smislu čl. 365. ZOO dužnik ne može odreći zastare prije nego što protekne vrijeme određeno za zastaru.
Pogrešno tužitelj smatra da se tuženik u ovom sporu nije pozvao na zastaru, jer iz sadržaja podneska tuženog (list spisa 36) proizlazi da je tuženik istaknuo prigovor zastare potraživanja.“
